Uplovljavanje u blogerski svijet - moja priča

Sjedim za kompjuterom, još kao neiskusni korisnik interneta i registrujem se na svaku moguću igricu i društvenu mrežu. Ugledam jednu igricu za djevojčice, zvala se stardoll. Jako sam radoznala, pa sam se odmah registrovala da vidim šta je to uopšte, i shvatim koliko mi se sviđa. Odmah odlazim u prodavnicu i kupujem svojoj lutki odjeću, te je oblačim kako ja želim. Moja lutka je bila prilično ružna, ma da ja to nisam shvatala niti me je bilo briga. Prošlo je možda godinu dana i ja sam i dalje igrala tu igricu. Kupovala sam najskuplju odjeću i mnogo bolje sam znala igrati. I tako sam ukucala stardoll na google-u, i izašao mi je takozvani stardoll blog. Čudila sam se šta je to, kako je neko to napravio i kako mu tako savršeno izgleda blog. I ja sam željela da me puno ljudi prati, pa sam naravno i ja pokušala da otvorim svoj stardoll blog. Dugo mi je vremena trebalo, ali uspjela sam nekako. Blog je izgledao katastrofa, nije imao ni banner, a postovi su bili dužine malog prsta. Sve bi to bilo dobro da je u postovima bilo nešto korisno. Pisala sam kako lijepo obući lutku, kako kupiti odjeću i ostale beskorisne stvari. Nije ni čudo kad sam imala možda deset godina. I tako sam odustala od bloga, niko ga nije čitao, koje čudo. Mislim da bi svi trebali čitati tako zabavan i koristan blog, a uostalom nisam ga ni reklamirala.

 Dobro, odustala sam i shvatila kako mi ne ide. Do svoje 11 godine, mislim da je bila jedanaesta, nisam pomišljala na blog, ali onda sam otkrila fashion i lifestyle blogove. Opet sam se divila postovima raznih blogerki, a posebno sam pratila Katarinu sa bloga Fashionholic yeahh i svaki dan sam provjeravala da li je objavila novi post. Takođe sam pratila Anju, moju imenjakinju, sa bloga Anja's diary. Nisam znala za druge blogerke, i nisu me ni zanimale, za mene su centar blogovanja bile njih dvije. One su i dan danas savršene blogerke, a posebno mi se sviđaju Anjini postovi. Dobro, ne želim da skrećem previše sa teme. Pratila sam njihove blogove i stalno čekala da izbace novi post, i opet sam odlučila da napravim blog. Slikala sam neke mamine stvari, i govorila kako su mi oni favoriti mjeseca. Ja ne mogu da vjerujem. Drugi post mi je glasio: ,,Već imam 12 pregleda, pa šta želite da vidite u sljedećem postu?". Dvanaest pregleda, wow. Ne mogu da vjerujem koliki uspjeh sam postigla u tako kratkom vremenskom periodu. Da li mi vi vjerujete? Odustala sam i od tog bloga, iako je ovaj imao dva čitaoca. Kada sam vidjela da postoji neko koga zanima moj blog baš sam se začudila. Mislila sam da niko neće pratiti moj blog, i da ću pisati sama za sebe. Nisam shvatala kako se blog i otvara zbog sebe, zbog ljubavi prema pisanju ili fotografiji, a ne zbog zarade i popularnosti.

Nakon odustajanja od mog drugog bloga otvoren je i treći na kojem nisam objavila nijedan post. Zašto, ni sama se ne sjećam. Od tog vremena pa do sada kad imam trinaest godina sam se dosta promjenila. Počela sam mnogo da čitam, pišem i okušavala sam se u fotografisanju. Ušla sam u pubertet i moja shvatanja i mišljenja su se dosta promjenila. Znam da period od dvije godine i nije toliko dug, ali ja sam postala skoro pa različita osoba. Shvatila sam koliko je čitanje savršeno, koliko umiruje i koliko se dobro osjećam dok čitam. Počela sam da čitam neke knjige za malo mlađe, dok danas čitam malo ozbiljnije knjige. Kako sam postala knjiški moljac, tako se razvila moja ljubav prema pisanju. Imala sam posebnu svesku u koju sam zapisavala sve svoje misli. Nekad sam imala baš puno inspiracije, i ispišem po četiri-pet stranica. Još uvijek koristim sveske za zapisivanje mojih misli, događanja u toku dana, citata koje sam sama smislila i ostalih stvari. Uživam kada ih kasnije uzmem čitati. Dugo sam se premišljala da li da otvorim blog. Razmišljala sam da li sam premlada i nedorasla za blog. Onda sam shvatila da kada nešto voliš, da to moraš uraditi, i da ne treba da te sputavaju tvoje misli, ili mišljenja drugih ljudi. Otvorila sam blog 7. januara 2017. godine i to je ovaj blog. Srećna sam što sam otvorila blog, jer je on kao moj mali dnevnik gdje zapisujem svoje misli i dijelim ih sa vama. Srećna sam jer postoji preko dvadeset ljudi koje zanima moj blog, i moj način pisanja. Srećna sam jer sam otkrila dosta kvalitetnih blogera. Jako sam srećna što moj blog postoji, što postoji moja mala oaza mira. Nadam se da ću još dugo pisati postove, i da neću odustati od ovoga jer je to ono što ja volim, i što me ispunjava. :)

Vaša Anja! :*

Email: anjasland@gmail.com
Instagram: @anjaxly